（十一）1. 正觉品
(11) 1. Sambodhavaggo
1-3. 《正觉前经》等的注释
1-3. Pubbevasambodhasuttādivaṇṇanā
104-106104-106. 在第三品的第一经里，“正觉之前”这句话中，“正觉”指的是四种道中的智，因为依着它，自己正确地觉悟了，所以叫正觉；在它之前，就是“正觉之前”的意思。因此说“在证得圣道之后的阶段”。“只有菩萨才有念”——这里就像一朵从水里长出来、已经成熟的莲花，一旦被阳光照到，必定会绽放，所以叫“将要绽放的莲花”；同样，因为已经在诸佛面前得到授记，必定会毫无障碍地圆满波罗蜜而将要觉悟，所以叫“将要觉悟的有情”，也就是菩萨。因此说“对于将要觉悟的有情……中略……刚开始修行的人，是有念的”。或者，所谓菩提就是四种道的智，一个企望“我什么时候才能证得这菩提”而修行的人，就是系着于菩提的有情，所以也叫菩萨。因此说“或者系着于正觉的有情，也就是执着于正觉的人，是有念的”。
104-106. Tatiyassa paṭhame sambodhito pubbevāti sambodho vuccati catūsu maggesu ñāṇaṃ ‘‘sāmaṃ sammā bujjhi etenā’’ti katvā, tato pubbeyevāti attho. Tenāha ‘‘ariyamaggappattito aparabhāgeyevā’’ti. Bodhisattasseva satoti ettha yathā udakato uggantvā ṭhitaṃ paripākagataṃ padumaṃ sūriyarasmisamphassena avassaṃ bujjhissatīti bujjhanakapadumanti vuccati. Evaṃ buddhānaṃ santike byākaraṇassa laddhattā avassaṃ anantarāyena pāramiyo pūretvā bujjhissatīti bujjhanakasattoti bodhisatto. Tenāha ‘‘bujjhanakasattasseva…pe… ārabhantasseva sato’’ti. Yā vā esā catumaggañāṇasaṅkhātā bodhi, ‘‘taṃ bodhiṃ kudāssu nāmāhaṃ pāpuṇissāmī’’ti patthayamāno paṭipajjatīti bodhiyaṃ satto āsattotipi bodhisatto. Tenāha ‘‘sambodhiyā vā sattasseva laggasseva sato’’ti.
或者，“菩提”是指智，因为“依此而觉悟”，所以叫菩提。依菩提而有的有情就是菩萨。这是把后半部分省略掉，用前半部分来代替，就像说“智有情”一样，意思是有智、有慧、贤明的有情。因为这样的有情从在诸佛足下发起大愿开始，就已经是贤者，而不是愚痴的人，所以叫菩萨。如此，依具德者所生起的名称而言，他正是菩萨。可被享受的就是乐味，也就是乐。而这种乐具有可爱的特征，所以说“乐味，就是甘美的特征”。因为在这里，欲贪被调伏并且被断除，所以涅槃被称为“欲贪的调伏、欲贪的断除”。因此说“涅槃”等等。其中，“依止”是就那个人调伏并断除贪欲、以涅槃为所缘来说的。第二经和第三经的意思都很清楚明白。
Atha vā bodhīti ñāṇaṃ ‘‘bujjhati etenā’’ti katvā, bodhimā satto bodhisatto, purimapade uttarapadalopaṃ katvā yathā ‘‘ñāṇasatto’’ti, ñāṇavā paññavā paṇḍito sattoti attho. Buddhānañhi pādamūle abhinīhārato paṭṭhāya paṇḍitova so satto, na andhabāloti bodhisatto. Evaṃ guṇavato uppannanāmavasena bodhisattasseva sato. Assādīyatīti assādo, sukhaṃ. Tañca sātākāralakkhaṇanti āha ‘‘assādoti madhurākāro’’ti. Chandarāgo vinīyati ceva pahīyati ca etthāti nibbānaṃ ‘‘chandarāgavinayo chandarāgappahānañcā’’ti vuccati. Tenāha ‘‘nibbāna’’ntiādi. Tattha āgammāti idaṃ yo jano rāgaṃ vineti pajahati ca, tassa ārammaṇakaraṇaṃ sandhāya vuttaṃ. Dutiyatatiyāni uttānatthāneva.
第4至第9经，即《沙门婆罗门经》等的注释。
4-9. Samaṇabrāhmaṇasuttādivaṇṇanā
107-112107-112. 在第四经中，“沙门性”指的是圣道。因为应当走近它、实行它，所以是“沙门性的意义”，也就是圣果。因此说：“沙门性之义，就是四种圣果。”“梵行性之义”在这里也是同样的道理。所以说：“另一个只是它的同义词。”或者说，被称为圣道的沙门性本身，因为应当实行，所以就是“沙门性之义”。因此说：“或者，就沙门性之义来说，就是四种道。”第五经以下的内容，其含义都很清楚明了。
107-112. Catutthe sāmaññanti ariyamaggo, tena araṇīyato upagantabbato sāmaññatthaṃ, ariyaphalanti āha ‘‘sāmaññatthanti catubbidhaṃ ariyaphala’’nti. Brahmaññatthanti etthāpi eseva nayo. Tenāha ‘‘itaraṃ tasseva vevacana’’nti. Ariyamaggasaṅkhātaṃ sāmaññameva vā araṇīyato sāmaññatthanti āha ‘‘sāmaññatthena vā cattāro maggā’’ti. Pañcamādīni uttānatthāneva.
第十部《第二因缘经》的注释
10. Dutiyanidānasuttavaṇṇanā
113第十经中说的“令趋向还灭之业”，指的是能资助还灭的业。句中用“彼”这个字，是指向果报，所以说“令彼逆转”，意思是克服那个果报并使之逆转。现在要说明的是，“彼”这个字不仅仅指向果报，还应当理解为指向那些作为欲贪所依处的诸法以及它们的果报，所以说“或于其时，由彼……”等。“那些法”就是指那些作为欲贪所依处的法。“洞察而见”：就是洞察烦恼，使之清晰、显著地得见。
113. Dasame vivaṭṭagāmikammānanti vivaṭṭūpanissayakammānaṃ. Tadabhinivattetīti ettha taṃ-saddena paccāmasanassa vipākassa parāmāsoti āha ‘‘taṃ abhinivattetī’’ti, taṃ vipākaṃ abhibhavitvā nivattetīti attho. Idāni na kevalaṃ vipākasseva parāmāso taṃ-saddena, atha kho chandarāgaṭṭhāniyānaṃ dhammānaṃ tabbipākassa ca parāmāso daṭṭhabboti āha ‘‘yadā vā tenā’’tiādi. Te ceva dhammeti te chandarāgaṭṭhāniye dhamme. Nibbijjhitvā passatīti kilese nibbijjhitvā vibhūtaṃ pākaṭaṃ katvā passatīti.
