第13 禅那相应
13. Jhānasaṃyuttaṃ
《定为根本等至经》的注释
1. Samādhimūlakasamāpattisuttavaṇṇanā
662“定善巧”是指在定上善巧。这种定的善巧，结合禅支的作用来说，有四种禅那定；因此，对于能了解这些分别的人来说，这就算成就了，所以说“初禅”等等。其中，依寻、伺、喜、乐、一境性，初禅有五支；依喜、乐、一境性，第二禅有三支；依乐、一境性，第三禅有二支；依舍、一境性，第四禅也有二支。像这样，对每一种禅那都能确定它各自的禅支，就是善巧。“等至善巧”是指在进入等至上善巧。“使喜悦”就是令其满足。“令堪能”是指通过去除与定对立的法，再以定资助，使心有能力进入等至。“其余诸词”是指剩下的三个部分。在第三等及以上的理路中，即使是不善巧的人，因为他已经为禅那而修行，所以也称他为“禅那行者”。
662.Samādhikusaloti samādhismiṃ kusalo. Tayidaṃ samādhikosallattaṃ saha jhānaṅgayogena catubbidho jhānasamādhi, tasmā taṃ taṃ vibhāgaṃ jānantassa siddhaṃ hotīti āha – ‘‘paṭhamaṃ jhāna’’ntiādi. Tattha vitakkavicārapītisukhekaggatāvasena paṭhamaṃ pañcaṅgikaṃ, pītisukhekaggatāvasena dutiyaṃ tivaṅgikaṃ, sukhekaggatāvasena tatiyaṃ duvaṅgikaṃ, upekkhekaggatāvasena catutthaṃ duvaṅgikamevāti evaṃ tasmiṃ tasmiṃ jhāne taṃtaṃaṅgānaṃ vavatthāne kusalo. Samāpattikusaloti samāpajjane kusalo. Hāsetvāti tosetvā. Kallaṃ katvāti samādhānassa paṭipakkhadhammānaṃ dūrīkaraṇena sahakārīkāraṇañca samādhānena samāpajjane cittaṃ samatthaṃ katvā. Sesapadānīti sesā tayo koṭṭhāsā. Tatiyādīsu nayesu akusalopi jhānatthāya paṭipannattā ‘‘jhāyītevā’’ti vutto.
2-55. 以定为根本的《住经》等注释
2-55. Samādhimūlakaṭhitisuttādivaṇṇanā
663-716在《第二经》等经中说到“住善巧”时，这里的“住”这个词含有“内含的原因”的意思，而对于那个“住”又说“善巧”，所以注释者说：“不善巧维持禅那。”所谓“七八弹指顷”，是指连七八弹指那么短的时间也不能维持禅那，因为决意自在还没有成就。不能按照限定的时间出定，因为出定自在还没有成就。所谓“有堪能者”，就是有堪能性。由于那堪能性，在面对各种遍所缘时，如果不能以“这个属于某某”这样的对境方式入定，他就是“于定中对所缘不善巧”。所谓“于定中不是行境善巧”，是指对于定中应当成就的行境——即称为业处的安住处和乞食行境——因为缺少念与正知而不善巧。不过有些人说：“业处的行境就是初禅等，如果不知道‘应当这样入定，应当这样反复修习’，那么在这方面就叫作不善巧。”所谓“不能将业处导向”，是指不能为了让业处达到殊胜而推进它。所谓“恭敬作者”，就是以重视之心去做的人。所谓“恒常作者”，就是持续不断地做的人。所谓“定之资助法”，就是安止善巧等。所谓“等至等”中的“等”字，应当理解为包含了恭敬作者等词，因为已经说了四组。因此说“结合而说四组”。这是仅依世间禅那而说的，因为教法是以“定善巧”等理路展开的。事实上，在出世间法里根本不存在所谓不善巧。如果有不善巧，那就不应该用“善巧”这个词来作区别了。
663-716. Dutiyādisuttesu ṭhitikusaloti ettha antogadhahetuattho ṭhiti-saddo, tasmiñca pana kusaloti atthoti āha – ‘‘jhānaṃ ṭhapetuṃ akusalo’’ti. Sattaṭṭhaaccharāmattanti sattaṭṭhaaccharāmattaṃ khaṇaṃ jhānaṃ ṭhapetuṃ na sakkoti adhiṭṭhānavasībhāvassa anipphāditattā. Yathāparicchedena kālena vuṭṭhātuṃ na sakkoti vuṭṭhānavasībhāvassa anipphāditattā. Kallaṃ jātaṃ assāti kallitaṃ, tasmiṃ kallite kallitabhāvena kasiṇārammaṇesu ‘‘idaṃ nāma asukassā’’ti visayavasena samāpajjituṃ asakkonto na samādhismiṃ ārammaṇakusalo. Na samādhismiṃ gocarakusaloti samādhismiṃ nipphāditabbe tassa gocare kammaṭṭhānasaññite pavattiṭṭhāne bhikkhācāragocare ca satisampajaññavirahito akusalo. Keci pana ‘‘kammaṭṭhānagocaro paṭhamajjhānādikaṃ, ‘evaṃ samāpajjitabbaṃ, evaṃ bahulīkātabba’nti ajānanto tattha akusalo nāmā’’ti vadanti. Kammaṭṭhānaṃ abhinīharitunti kammaṭṭhānaṃ visesabhāgiyatāya abhinīharituṃ akusalo. Sakkaccakārīti cittīkārī. Sātaccakārīti niyatakārī. Samādhissa upakārakadhammāti appanākosallā. Samāpattiādīhīti ādi-saddena sakkaccakāripadādīnaṃyeva saṅgaho daṭṭhabbo catukkānaṃ vuttattā. Tenāha ‘‘yojetvā catukkā vuttā’’ti. Lokiyajjhānavaseneva kathitaṃ ‘‘samādhikusalo’’tiādinā nayena desanāya pavattattā. Na hi lokuttaradhammesu akosallaṃ nāma labbhati. Yadi akosallaṃ, na kusalasaddena visesitabbatā siyāti.
